1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Si Đinping u Srbiji i Mađarskoj: „Poseta pilonima“

Nemanja Rujević priredio izbor iz štampe
10. maj 2024.

Srbija je primer za to kako je Kina kreditima i gradnjom zagazila u Evropu, navodi štampa na nemačkom. Pažnja se posvećuje „čeličnom prijateljstvu“ Kine i zemlje čiji bi svi stanovnici „mogli stati u delić Pekinga“.

https://p.dw.com/p/4fhFN
Kineski predsednik Si Đinping u Beogradu 8. maja 2024.
Kineski predsednik Si Đinping u Beogradu 8. maja 2024.Foto: Marko Djurica/REUTERS

Mediji na nemačkom i dalje su puni analiza i komentara o poseti Sija Đinpinga. Pažnja se pridaje i Srbiji kao jednoj od stanica.

Kako piše dnevnik Velt, Si u Srbiji nije morao da se plaši ikakvih kritika, predsednik Aleksandar Vučić ga je odavno proglasio „prijateljem Srbije“ i ovog puta mu opet priredio „pompezan“ doček.

Dodaje se da je Vučić potvrdio Kini podršku kod pitanja Tajvana.

Bez „komplikovanih“ tendera

Luksemburški Tageblat, koji izlazi na nemačkom jeziku, piše da Srbija lavira između Istoka i Zapada te da je „paradni primer za to kako Peking kreditima i građevinskim mašinama širi i učvršćuje svoj uticaj u Evropi“.

Beogradski dopisnik tog lista navodi da, za razliku od novca iz EU, za trošenje para iz Pekinga nisu potrebni komplikovani tenderi, analize izvodljivosti ili uticaja na životnu sredinu.

„Jedini uslov za gradnju auto-puteva, mostova ili blokova termoelektrana kineskim kreditima jeste da ih grade kineske državne firme“, piše Tageblat.

Krivelj: rudnik bakra i selo na izdisaju

Navodi se da je u međusobnoj trgovini udeo srpskog izvoza u Kinu porastao na četvrtinu ukupne sume, ali da taj „srpski“ izvoz zapravo dolazi iz kineskog rudnika i topionice u Boru, te kineske železare u Smederevu.

„Stoga 92 odsto izvoza u Kinu čini bakar. Tako da će pre svega sama Kina profitirati i od sporazuma o slobodnoj trgovini koji Vučić slavi kao ’istorijski’“, zaključuje list.

„Ruka ruku mije“

Nemački informativni portal T-onlajn u svom komentaru piše da je moto Sijeve turneje mogao glasiti „Poseta pilonima“, to jest da su Srbija i Mađarska neka vrsta oslonca za kineski most u Evropi.

Navodi se da je Srbija dostigla „premijum-status“ u odnosima s Kinom i da predsednik Si govori o „čeličnom prijateljstvu“, što je nivo ispod „prijateljstva bez granica“ koje je Peking „ekskluzivno rezervisao za Putina“.

„Srbija, čije kompletno stanovništvo može stati u delić Pekinga, svakako je vrlo zadovoljna svojim mestom na toj rang-listi. Ruka ruku mije, iako su ruke tako različite veličine“, piše portal.

Dodaje se da je Si zauzet čovek, te da nije izdvojio vreme za „patuljka na Balkanu“ samo zbog „čelika u prijateljstvu“ – već i zato što se Srbija odavno nudi za kineska vrata ka Evropi.

Kineski predsednik Si Đinping i mađarski premijer Viktor Orban 9. maja 2024. u Budimpešti
Kineski predsednik Si Đinping i mađarski premijer Viktor Orban 9. maja 2024. u BudimpeštiFoto: Szilard Koszticsak/MTI via AP/picture alliance

„Dovoljno je što je tu“

U komentaru berlinskog Tagescajtunga navodi se da Vučić i mađarski premijer Viktor Orban – poslednja stanica Sijeve turneje – imaju uspeha, jer su „liberalne demokratije sa njima htele da naprave kompromise umesto da se neumoljivo bore protiv njih“.

„Liberalne demokratije nemaju odgovor i one laviraju između najjačih nacija sveta. U svakom slučaju, Si i nema potrebe da otvoreno podržava desničare u Evropi. Dovoljno je što je tu“, dodaje se u komentaru.

Kako izgleda dobro novinarstvo?

Frankfurter algemajne cajtung se u izveštaju usredsredio na sporazume koje su srpski mediji – RTS, Politika i Tanjug – zaključili s kineskom stranom.

„Solidne osnova za dalje zbližavanje već postoje, jer vlasti u Beogradu i Pekingu imaju slične predstave o tome kako izgleda dobro novinarstvo, premda je Vučić uvek spreman da još uči i mogao bi biti zahvalan za kineske predloge o unapređenju medija.“